Nekoliko puta mi je Andrić govorio da nikada neće prežaliti što nije pisao pod pseudonimom. Govorio je:
“Bio bih mnogo slobodniji i bio bih, možda, i bolji pisac. To prokleto lično ime i prezime u mnogim stvarima me je obavezivalo i ograničavalo…”
I prilikom našeg poslednjeg susreta u stanu, za ručkom, uz čašicu lozovače, ponovo je o tome govorio i spominjao Travena, kao sudbinu pisca kome od srca zavidi.
Januara 1976., Zuko Džumhur
